Devojčica je ušla u bar za motocikliste u ponoć i pitala ‘najstrašnijeg’ čoveka u prostoriji da li može da joj pomogne da pronađe svoju mamu.

U lokalu punom dima i alkohola, svaki muškarac u kožnoj jakni istog trena je utihnuo. Mala devojčica u pidžami sa Diznijevom princezom i suzama koje su joj tekle niz lice, stajala je na pragu i gledala pravo u tridesetak mrkih bajkera kao da su joj poslednja nada. Džuboks se zaustavio usred pesme. Bilijarski štapovi ostali su zaleđeni u vazduhu.

Devojčica je pravo prišla Sneјku, predsedniku ‘Iron Wolves MC-a’, skoro dva metra visokom čoveku, izbrazdanog lica i ruku debelih kao stabla. Povukla ga je za kožnu jaknu i prošaputala reči koje su pokrenule čitavo bratstvo i razotkrile najmračniju tajnu njihovog grada:

Loš čovek je zaključao mamu u podrum i ona se ne budi. Rekao je da će povrediti mog mlađeg brata ako nekome kažem. Ali mama je rekla da motociklisti štite ljude. Ne policija. Ne komšije. Ne oni ‘ugledni’.

Mama joj je rekla: ‘Ako ti treba prava pomoć, pronađi motocikliste. Sneјk je kleknuo, a njegova ogromna figura učinila je da devojčica izgleda još sitnije. Ceo bar je zadržao dah.’

‘Kako se zoveš, princezo?’ upitao je tihim i iznenađujuće blagim glasom.
– Ema, odgovorila je.

Zatim, uz drhtaj: ‘Loš čovek je policajac. Zato je mama rekla da tražim samo motocikliste.’

Prostorija se ispunila napetošću. Policajac. Sve je počelo da ima smisla. Čovek zaštićen sistemom, nedodirljiv u očima mnogih. Ali Sneјk nije oklevao.

Podigao ju je kao da ništa ne teži, zatim se okrenuo ka svojoj braći, sa očima tvrdim kao kamen:

‘Braćo’, rekao je. ‘Krećemo. Hok, preuzmi komunikacije i nađi lokaciju. Pač, pobrini se za ovu malu. Daj joj toplu čokoladu i uzmi adresu, nežno. Rejzor i Dajzel, napravite buku na severu za deset minuta, glasno ali čisto. Svi ostali, pripremite se. Ne pronalazimo samo njenu mamu. Mi ovu porodicu vraćamo kući.’

Stolice su zaškrgutale po podu. Ključevi su zazveckali. Desetak muškaraca se pokrenulo sa jasnim ciljem.

Dok je Pač smirivao Emu, devojčica je pokazala svoju kuću na telefonu. Bila je to kuća policajca Frenka Milera, čoveka poznatog po oštroj i ishitrenoj naravi, ali javno hvaljenog.

Plan se odvijao kao sat. Rejzor i Dajzel su napravili distrakciju na drugom kraju grada, njihovi ‘Harliji’ su grmeli i privlačili pažnju. U isto vreme, Sneјk i još trojica su se provukli sporednim ulicama, ugasili motore na blok udaljenosti i nastavili kao senke.

Kroz zadnji prozor, onaj kroz koji je Ema pobegla, ušli su u kuću. Na spratu su pronašli mlađeg brata, slabog i uplakanog, ali živog. Jedan od motociklista ga je umotao u ćebe i izneo napolje.

Dole, u podrumu, Sneјk je pronašao Saru. Izudaranu, bez svesti, ali živu. Njegov bes je bio leden, ali ju je podigao s nežnošću i izneo u noć.

U međuvremenu, Hok je navukao Milera maskiranim pozivom:

‘Ona devojčica je ušla u klub ‘Iron Wolves’. Izgleda da priča.’

Milerov odgovor bio je razotkrivajući:

‘Ta balavica… Kad završim ovde, završiću ono što sam započeo.’

Snimak je odmah prosleđen državnim vlastima i jednoj televizijskoj stanici u susednom okrugu. Kada je Miler pojurio kući, kuća je bila prazna. Njegove žrtve su bile na sigurnom, a njegove sopstvene reči postale su dokaz. Njegova moć je bila završena.

Po povratku u sedište, Sara je predata lekaru. Ema i njen mlađi brat Leo zaspali su u mirnoj sobi, okruženi motociklistima koji su se zakleli da ih više nikada niko neće povrediti.

Nekoliko nedelja kasnije, Miler je bio u federalnom pritvoru. Njegovo hapšenje razotkrilo je korupciju u lokalnoj policiji dublju nego što je iko slutio. ‘Iron Wolves’ su proglašeni herojima, iako se niko od njih tako nije nazivao.

Jedne večeri, Sara je sedela na tremu sa Sneјkom, gledajući kako Ema juri svitce.

‘Nikada mi ne bi verovali’, rekla je. ‘Ali rekla sam Emi: neki zaštitnici nose značku, a neki nose kožnu jaknu. Znala sam da ćete vi videti moju decu, a ne moju prošlost.’

Sneјk je posmatrao kako se Grizli zaustavlja usred koraka da spusti svitca pred Emine noge. Odmahnuo je glavom, a mali osmeh mu je razbio ožiljcima izbrazdano lice.

‘Mi nismo heroji, gospođo. Mi smo samo čudovišta kojih se druga čudovišta plaše. Prava hrabra osoba bila je ona. Ušla je u tamu i pronašla prava čudovišta da se bore za nju.’

I u svetlu koje je polako gasnulo, uz daleki huk motocikala i miris benzina i borovine u vazduhu, jedna slomljena porodica pronašla je svoje čuvare.

Nisu samo spaseni. Primljeni su u čopor koji će ih štititi celog života.