Bila je 1978. godina. Dva dečaka iz Los Anđelesa, naoružana lopatom i maštom, igrala su se u dvorištu kada su čula “tup” udarac. Zakačili su nešto tvrdo. Nije bio kamen. Nije bila cev. Niti zaboravljena stara igračka. Bio je to “Ferrari”.
Na nekoliko metara ispod zemlje, umotan u peškire i zaštićen zelenom ceradom, ležao je “Ferrari Dino 246 GTS” iz 1974. godine. Zakopan kao blago. Sačuvan kao da je neko, jednog dana, planirao da se vrati po njega.
Vest se proširila munjevito. Komšije su dolazile neverujući svojim očima. Policija je kopala. Novinari nisu mogli da veruju sopstvenim rečima. Ko bi, zaboga, mogao da zakopa jedan novi “Ferrari”?
Odgovor je bio podjednako iznenađujuć koliko i fascinantan. Automobil je bio prijavljen kao ukraden ubrzo nakon kupovine. Ali krađa je bila farsa. Osiguravajuća prevara koju je vlasnik organizovao uz pomoć nekoliko lopova. Automobil je trebalo da nestane zauvek, možda da bude bačen u more, kako je bilo i dogovoreno. Ali lopovi su promenili plan. Sakrili su ga. Pod zemlju. Možda su nameravali da se vrate po njega. Ali nikada nisu.
Tako je “Ferrari” ostao tamo. Godinama u tami. Dok se iznad njega život nastavljao kao da se ništa nije dogodilo. Deca su se smejala, psi kopali, porodice večerale. Niko nije znao da, samo nekoliko metara ispod njihovih nogu, spava italijanski dragulj.
Kada je automobil konačno iskopan, nosio je tragove vremena. Karoserija prekrivena blatom, rđa koja je pojela boju, ali iznenađujuće mnogo delova bilo je još uvek čitavo. Mehaničko srce “Dina” i dalje je kucalo, iako tiho.
“Ferrari Dino 246 GTS” je potom prešao u vlasništvo osiguravajuće kompanije, dok ga jedan zaljubljenik u automobile nije otkupio i potpuno restaurirao. Možda nije povratio sav sjaj koji je nekada imao, ali je postao nešto više, živa legenda.
“Zakopani Ferrari” obišao je ceo svet. Novine, dokumentarci, fotografi, svi su pričali priču o tom uspavanom automobilu koji je ponovo izronio kao blago iz prošlosti. Kao da je automobil proživeo dva života. Jedan, brz i blistav, na kalifornijskim putevima. Drugi, tih i zakopan, pod zemljom jednog običnog dvorišta.
Kada je ponovo ugledao svetlost dana, više nije bio samo automobil. Bio je, priča. Ona koja se prepričava, koja izaziva osmeh, koja te natera da kažeš, stvarnost ponekad ima više mašte od bilo kog romana.
Zaboravljeni “Ferrari”. Tajna koja je spavala pod zemljom. I lopata, u rukama deteta, koja ju je vratila u život.
Izvor fotografija: Youtube/printscreen