Strah od novih tehnologija nije ništa novo – ljudi se vekovima ustručavaju od inovacija koje kasnije postanu potpuno obične. Ponekad su ti strahovi bili toliko preterani da savremenom čoveku deluju gotovo komično, iako su upravo naučnici često dizali najveću uzbunu. Kada vidimo kako su ljudi reagovali na nekadašnje novitete, možemo uočiti obrasce koji se još uvek pojavljuju – a najbolje se vide kroz primere tehnologija koje su nekada izazivale strah, a danas su nam svakodnevne.
Ljudi umeju da okrenu leđa novim tehnologijama čak i kada im one idu u korist (kao što se desilo sa GMO usevima devedesetih). Otpor prema novitetima najčešće dolazi iz mešavine naših navika i straha od promene, a kada ljudi treba da odluče da li će usvojiti novu tehnologiju, na kraju ipak presude emocije, a ne racionalna analiza. Najlakše prolaze uređaji koji nam daju osećaj kontrole i slobode – sve što povećava ličnu autonomiju obično postaje hit.
Naučnici često gledaju samo tehničku stranu inovacije i zaboravljaju na društveni efekat, pa se otpor javi tek kada tehnologija krene da utiče na svakodnevni život. Neki od najpoznatijih primera izazovnog “privikavanja” na nove izume su:
Parne lokomotive: Upozorenja oko brzine i ženskih tela
Kada su parne lokomotive uvedene u javni saobraćaj početkom 19. veka, pojavio se čitav niz strahova oko njihove upotrebe. Mnogi su tvrdili da velika brzina za to vreme, oko 32 kilometra na čas, može ugroziti disanje, a ugljen-dioksid iz sagorevanja goriva bi mogao da dovede do gušenja u tunelima.
AI anksioznost: Kako da se izborimo sa strahom od novih tehnologija
AI anksioznost: Kako da se izborimo sa strahom od novih tehnologija
Postojala je i posebna zabrinutost za žene: Verovalo se da njihova tela ne mogu podneti brzinu veću od 80 kilometra na čas, jer bi velika ubrzanja mogla prouzrokovati ozbiljne fizičke posledice (na primer, da im materice “izlete” napolje). Ovi strahovi, iako danas zvuče neobično, ilustruju kako ljudi mogu da reaguju na nepoznato.
Telefon: Početak tehnofobije
Kada je telefon predstavljen 1876. godine, uređaj je imao brojne tehničke probleme, ali je u realnom vremenu omogućio prvu komunikaciju na udaljenosti. Prvobitno je bio namenjen za poslovnu upotrebu, a potom je telefon brzo postao sredstvo svakodnevne komunikacije.
Ipak, strahovi su bili prisutni: Ljudi su brinuli o gubitku privatnosti, brzini novog načina komunikacije i potencijalnim fizičkim posledicama. Čak i početkom dvadesetog veka, novinari su pisali o opasnostima od udara strujom i upozoravali da uređaji mogu narušiti zdravlje i porodični život, što je pokazivalo koliko novi izumi mogu izazvati tehnofobiju – a današnji čovek gotovo da ne može da provede jedan dan bez telefona.
Prvo telefon i u Srbiji izazvao paniku
“Stari Beograđani nisu sa oduševljenjem prihvatili prvi telefonski razgovor, pa čak ni uvođenje telefona. Događale su se razne neprijatne situacije a žene su govorile muževima govorile ‘ju, crna ja šta mi uvodiš u kući’, ‘samo preko mene mrtve’. Bilo je i problema sa brojem 13, niko nije hteo da ga uzme jer se smatralo da je taj broj baksuzan, sve dok ga Ljuba Srećković nije uzeo za svoju klanicu”, rekla Nina Atlagić, kustos PTT muzeja za RTS.
Medijske tehnologije: Strah od zaborava i izolacije
Čovekova zabrinutost zbog medija prati nas vekovima – Sokrat je još u 3. veku pre nove ere upozoravao na štetu pisanja po pamćenje, dok su u 16. i 18. veku naučnici i državnici isticali potencijalne rizike štampe i novina za misaoni proces i društvenu interakciju, piše “RBK Trend”. U dvadesetom veku, radio-stanice i televizije izazivali su strahove o negativnim efektima na obrazovanje, porodični život i moral, prenosi Russia Tuday.